Naše su rake
odavno pune.
Nema u njima
više mesta
ni za nove
junake
ni za nove
izdajnike
ni za nove
nevine žrtve.
Popunjene!
Ne, nisu
nama rake sudbina.
Đavo je to
udesio tako
da izgleda
kao da jesu...
On nam se,
kao čičak, za leđa zakačio
pa nas tera
da ga nosimo...
Čim stanemo
uzima lopatu u ruke...
Pa kopa li
kopa(!)
Kopa i smeši
se...
Stani
đavole. Stoj!
Ne kopaj nam
novu raku
ni stare
nismo zatrpali...
Stari junaci
i stari
izdajnici,
sabijeni u njima
još...
6. мај 2024.
16. септембар 2022.
O promociji zbirke pesama "Ne diraj mi snove"
Категорије :
Kafe Promaja 16.09.2022.O promociji zbirke pesama "Ne diraj mi sno...
10. септембар 2022.
Srđan Siđa Živković
Категорије :
PESMA KOJU PIŠEMIma pesama koje sam ti ispevaoPesama koje sam ti poklonio, posvetio,otkrio se kao breza u kasnu jesen.Ima pesama u kojima sam se skrivaoiza čarobnih reči metafizikepesama u kojima sam ćutaočak i onih u kojima sam lagao(ako se u ovome uopšte može lagati)ima pesama u kojima sam krio prava osećanjapa ih alegorijom pretvarao u bilo šta drugopesama u kojima sam tvrdioda nisu tebi napisaneniti da sam ih ja pisao.Jednu pesmu još uvek pišemi ti i ja čekamo njene rimea ona nastaje sporo...
8. септембар 2022.
Slavka Masoničić Vojinović
Категорије :
ŠtetočinaVolim moje ludo kučesva se topim od milineal' nešto bih da vam priznam,Nema takve štetočine!Pojede mi sve po kući,naočare, popke, knjige,pojelo bi, sigurna samčak i lanac za verige.A verujte da je hranimne verujem da je gladnaznam da neki inat terašta da činim, jadna? Kako da je prevaspitamima li uošte leka?Inat je baš teška boljka,isto važi za čoveka!Letećo mačeU park juče nađo mače malečko,da ga malo stoplim, uzo ga u ruke.Ono me pogleda pa poče da prede,e, tuj si krenuše moje...
5. септембар 2022.
Mirjana Baltezarević
Категорије :
UčiteljicaKada nas vidi raširi ruke,odagna brige, nevolje, muke...Pogledom jednim probudi maj,vrati nam osmeh i oku sjaj.Ona je naša podrška, hrabrosti među nama uvek je most.Ona je neko veoma važan.Ona je stub, temelj snažan.Sa velikim U se ne piše,ali je sve i mnogo više.Ona nam nudi zagrljaj, rame,kada nam nema tate i mame.Ona je vila! Pretvara brige,u zlatna slova iz školske knjige.Napuštena školaNa osamku zapuštenao dečijoj graji sniš,ali zvono od kamenau školi mi šapnu - spiš!Krio sam...
22. мај 2022.
Nataša Marinković i Nikola Lubardić
Категорије :
SklapanjePod suncem večnimrazmišljam Kako pustinja pružaNišta,Poniznost, varku i lobanje.Fatamorgana,Da li je istina koja pesak vremena ljubi duše, iluzija koja niz vetar protiče?Neće jecaj trajati.Kad počnem obnevideti nevidom,Vučijim peščanim vremenom,Dine ĆE govoriti nepoznatim.Htela Sam, Hteli bi...Niz pršljen pamtiti pradrevni, namirisani zadah!Prepoznala Sam Te!Kosti upletene vrelinom plamtećomBelinom dvaju izgubljenih, zalutalih u nedoziv,U zanosu vekova, tela!Jecaj prazninaU raspuklom sjaju...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
