Izvod iz recenzije Srđana Siđe Živkovića ("Čvor u mozgu")
Nije nam savremena književnost ponudila puno beletristike o novijoj srpskoj istoriji s kraja 20. veka. Da li zbog još uvek nerešenih teritorijalnih i političkih pitanja ili straha od osude barjaktara posleratnih tendencija, ili su pak te tendencije dovele do osiromašenja ideja tek, o poslednjim ratovima na ovim prostorima pišu se traktati, eseji, novinski članci, poneka zbirka pesama (trilogija Zorana Bognara) ali ne i ozbiljna prozna dela (čast izuzecima Zvonku Karanoviću i sličnima).
Dragan Marinković se usudio da razbije taj zid. Pokazao je da je moguće napisati roman o poslednjem ratu (tačnije napadu NATO pakta) u vreme svežih rana a da taj roman ne bude osvetnički, ne bude nabijen negativnim emocijama, niti pak s druge strane ljigav i „pro“-
...Ulazeći na momente u lirske opise predela ili prostora o kome piše Dragan Marinković ulazi u Andrićevski krug u kome nam je svaka slika detaljno iscrtana – rečju. Iz njegovih odličnih opisa brvnare, kuće, bilo čega što smatra da treba pokazati čitaocu jasno se može zamisliti dato. Jasno, čak do filmske projekcije.
...Ona nit koja će čitaoca od samog početka do kraja romana držati u iščekivanju i nuditi mu opčinjenost jeste paralela između skladišta municije ili čega već drugog što Draganove junake čini radoznalim i pećine u kojoj se po neproverenoj legendi sakriva zlato u vreme oslobođenja od Turaka 1878. godine. Uzevši ovu paralelu kao osnov i razrešenje romana Dragan Marinković uspeva da do kraja svoje priče čitaocu drži pažnju dodajući temi lepu običnost i prirodnost izražavanja glavnih junaka.
Draganovi junaci su obični ljudi. Oficiri nižeg ranga koji nemaju potrebu za napredovanjem u službi. To su ljudi koji najpre obavljaju svoj zadatak, ljudi koji vole svoju zemlju i na kraju ljudi koji su se zadesili na određenom mestu u određeno vreme. Vreme, koje nije umilno po njih, ali se mora prihvatiti. To su ljudi sa svim vrlinama i manama koje običan čovek ima. Tu se svakako može ubrojati i radoznalost, pa i želja za bogatstvom ukoliko ga ima u nepoznatom skloništu.
...Realizam svojstven Draganovom stilu razbijen je u samom naslovu romana koji ima metaforično značenje. Čvor jeste u našim glavama. Štaviše, čvorovi. I oko toga ćemo se svi složiti. Sve ostalo neka bude viđenje čitaoca. Zato, preporučujem pročitajte roman i raspletite jedan čvor u glavi!
april 2013.
