Jednom prilikom sam
sedeo sa Nešom vazduhoplovcem, mojim dugogodišnjim prijateljem, u Gradskoj
kafani (a, gde drugo?!) gde smo neobavezno pričali. Voleo sam da slušam njegove
vojničke priče koje su, zbog njegovog nesvakidašnjeg načina pričanja, meni bile
vrlo zanimljive.
Koliko sam ga ja u
datim okolnostima mogao razumeti, on je sa svojom jedinicom pune dve godine
proveo u pešadijskoj kasarni, iako su bili vazduhoplovci. Pričao mi je da su u
njihovoj kancelariji tada vrlo često organizovali...
26. јул 2020.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
