Stalno sanjam da prelazim prekogranice koja mi slobodom preti.Jer, što bi stari pesnik reko,snove mi niko ne može uzeti.U snovima svojim trčim do neba.Od zlata novu planetu pravim.Mračna oluja me na putu vreba.Svoj barjak treba na vrh da stavim.Penjem se, trčim, po zvezdama skačem.Mesec je od Sunca na korak daleko.Prolivam suze i naglas plačem,niz obraze mi teku vino i mleko.Dođoh do vrha gde vetar duva,svoj barjak čvrsto u ruci nosim,kleknuh na zvezdu što sever čuva,i suzama svojim slobodu...
20. септембар 2017.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
