Hodamulicama velegrada,širokim i memljivim.Nigde sunca.Zastadoh...Kuda da pođem,kad su mi sve ulice iste?Okrećem se,nikog ne poznajem.Koga da pitam,kad svi nekud žure.Neuhvatljivi su,kao da imaju neki cilj.Razumem ih,ja bih ih, na tom putu,samo usporavao...Krenuhkoracima nesigurnimi nejednakim,kao da plešem.Odjednom poče vetar,pa udari kiša.Sastaviše se nebo i zemlja.Prolazeći pored mene,kao pored nekog kamena,svi otvaraju kišobranei niko mepod svoj kišobranne pozva.Šta da radim,kad ovde nikog...
29. јун 2016.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
