Ludilo

 Gledam u ogledalu Odraz nekog lica Izduženo, špicasto Krezubo i  ružno Kockasta mu brada I pirsing na nosu Deluje mi tako Bože mi oprosti Kao neko ždrebe tužno   Pa ovo nisam ja A trebao bih biti Jer, ogledalo je moje A ja ispred njega Stojim ko vojnik Na jutarnjoj smotri Ne znajući Hoću li uopšte moći Zbog ovog ludila, pre svega Do vlasnika Tog strašnog lica doći   Zbilja, čoveče Ko je ovde lud Ovo bih morao da budem ja A očigledno nisam Mada su zakoni...

Прочитај још...