Lica:
Prvoslav Podobni – komandant
Petar – prvi komandir
Mateja – komandir
Luka – komandir
Jovan – komandir
Mila – sekretarica
Đura – portir
U prestonici juče.
I
Kancelarija komandanta je opremljena sa dva radna stola, dve stolice, jednom vitrinom i jednom klub garniturom, koju čine dva dvoseda i stočić. Na svakom radnom stolu je laptop računar i fiksni telefon, a na stolu sekretarice i štampač i radio aparat. U kancelariji se nalaze: komandant Prvoslav Podobni, prvi komandir Petar i sekretarica Mila. Svi su obučeni elegantno. Muškarci imaju odela, bele košulje i kravate, a Mila haljinu, cipele sa visokom štiklom i frizuru.
KOMANDANT:
(sedi za svojim stolom, ispred njega je otvoren laptop računar, na uvo je zakačio blutut slušalicu i gleda u Petra koji stoji u stavu mirno)
SEKRETARICA:
(kucka poruku na mobilnom telefonu)
(U pozadini se tiho čuje radio).
PETAR:
Šefe, izveštavam vas da smo izvršili zadatak i u okviru akcije Pupoljak priveli, kao što ste naredili, predsednika Firme u sedište jedinice!
KOMANDANT:
(polako ustaje sa stolice i sve vreme pilji u Petra) Šta sam ti naredio?
PETAR:
(shvata da je negde pogrešio i ne odgovara na pitanje komandanta, već i dalje stoji u stavu mirno i guta knedle)
KOMANDANT:
(obilazi svoj radni sto, prilazi Petru i unosi mu se u lice) Dakle, prvi komandire Petre, šta je planirano akcijom Pupoljak?
PETAR:
(jedva čujno odgovara) Pa, to... da uhapsim... predsednika Firme...
KOMANDANT:
(zaviruje mu prvo u jedno, a zatim i u drugo uvo) Koliko vidim nemaš vatu u ušima, a ipak ne čuješ kako treba... Farma... a ne Firma... prvi komandiru specijalne jedinice Pijavice. Far-ma, to je Pupoljak. Važno je da si ti rekao razumem, a vidimo koliko razumeš... Da se sad ne izražavam pred ovom ženom. Farma je stecište bluda, nemorala, prostitucije, nekulture... kriminala ako hoćeš, a Firma je sve suprotno. Razumeš? Akcija Ruzmarin predviđa određene aktivnosti prema Firmi i to tek u drugoj polovini godine, ako se poklope određene... stvari, je l`... Ja sam se nadao da ti, kao prvi komandir, praviš razliku između Pupoljka i Ruzmarina, ali... (okreće se prema sekretarici, vidno iznenađen shvata da ona još uvek piše poruku) Još uvek pišeš... kuckaš, a država propada. Važno da si platu primila na vreme... Kad ću početi da radim s ljudima?
SEKRETARICA:
(odlaže mobilni telefon na sto pored računara)
KOMANDANT:
(diže kažiprst desne ruke) Sada je najvažnije da sačuvamo prisebnost... Panika nam neće biti od koristi... Šta je urađeno, urađeno je. Hajde da vidimo šta se može popraviti?
PETAR:
Šefe, da ga vratimo istim putem, samo obrnuto, nazad, a?
SEKRETARICA:
Šefe, čujte ovo. (pojačava radio)
RADIO:
Kako saznajemo od dobro obaveštenog izvora bliskog Pijavicama jutros je uhapšen Vlada S. predsednik Firme. Detaljnije informacije ćemo dati u narednim vestima. Ostanite sa nama.
KOMANDANT:
(naglas razmišlja) Pouzdan izvor blizak Pijavicama... Ko to može biti, osim Đure portira?
SEKRETARICA:
Šefe, samo da vas podsetim, on je to i ranije radio... za burek i jogurt... sećate se?
KOMANDANT:
Mila, dovedi ga ovamo, da ga pitam ja pošto je čast pripadnika specijalne jedinice Pijavica?
SEKRETARICA:
(ustaje i izlazi iz kancelarije)
KOMANDANT:
Eto, prvi komandire. Tvoj plan o vraćanju uhapšenog pada u vodu jer je portir bio brži... Šta sad? Zbog tvoje neodgovornosti pada nam rejting, pada nam ugled, pada nam... kurentnost... (pravi kraću pauzu) Pošto je ovo, što si ti jutros uradio, planirano tek za šest meseci... i to pod određenim uslovima, možda bismo mogli... samo razmišljam na glas... recimo, da to predstavimo predsedniku kao... da su se već sada stekli svi uslovi...
SEKRETARICA:
(ulazi u kancelariju) Šefe, evo ga.
ĐURA:
(bojažljivo ulazi u kancelariju)
KOMANDANT:
Pa gde si ti Đuro? Kako si? Jesi li doručkovao?
ĐURA:
(ćuti i gleda u patos)
KOMANDANT:
Strogo poverljive informacije prodaješ za topli obrok. Sram da te bude!
ĐURA:
(podiže pogled i tiho se obraća komandantu) Šefe, nije za topli obrok.
KOMANDANT:
Nego?
ĐURA:
Kombinovani obrok, šefe.
KOMANDANT:
Kakav pa sad kombinovani obrok?
ĐURA:
Pa, burek je bio topao, a jogurt hladan.
KOMANDANT:
Znaš šta Đuro? Ako ti zavalim jednu zaušku ima i onaj jogurt što si ga popio prošle godine na račun Tužnih vesti da ti se ugreje u stomaku! Marš napolje! ...I da znaš, ovo ti je poslednji žuti karton!
ĐURA:
(pognute glave polako izlazi iz kancelarije)
KOMANDANT:
(okreće se Petru) Petre, razočarao si me. Jedino što umeš ljudski da odradiš to je da uvek kažeš razumem. I tu si prva liga, za sve ostalo si... patos liga. Tvoja kurentnost Petre je, ovim činom, drastično pala. (seda na stolicu i gleda u Petra) Ono što sada očekujem od tebe je da, kao jedan ozbiljan čovek, službenik i nadasve profesionalac podneseš neopozivu ostavku i na taj način, s jedne strane, prihvatiš odgovornost za ovaj vanredni događaj, a s druge strane, povećaš kurentnost jedinici.
PETAR:
Nemojte šefe ostavku. Ja sam u mom selu najviše postigao, ljudi me tamo mnogo cene i svi očekuju da jednog dana budem koman... dant... (ugrize se za jezik)
KOMANDANT:
Šta da budeš? (sa ironičnim osmehom ga upita, ustade sa stolice i opet mu se unosi u lice) Da budeš komandant? A šta ja da budem? Sekretarica, a? A šta Mila da bude? Portir? A gde ćemo s Đuricom? Vidiš li kakvu pometnju unosiš? (širi ruke i vraća se iza svog radnog stola) Ovo mi uopšte nije jasno. Kako ti misliš da budeš komandant pored mene živog? Prvo, ja sam mlađi od tebe, što znači da ćeš ti prvi otići u penziju. Drugo, za razliku od tebe ja sam kurentan. Treće, kultura...ej bre, gedžo... kul-tu-ra! (napravi kraću pauzu pa nastavi) Znaš šta? Da odeš ti lepo u to tvoje selo... Kako beše? Karavukovo?
PETAR:
(pokorno klima glavom)
KOMANDANT:
...I izviniš se seljacima što nećeš moći da budeš komandant Pijavica. Mislim da je to najbolje rešenje. Još prošle godine je trebalo da odeš u penziju pa smo te zadržali navodno zbog potrebe službe, a ustvari dali smo ti vreme da otplatiš kredit... (kao da mu prstom preti) Znaš ti dobro koji kredit! Dakle, ostavka a zatim penzija. Je l` jasno?
PETAR:
(pokorno se obraća komandantu) Jasno šefe... Ako mogu samo još nešto da vas zamolim?
KOMANDANT:
Da čujem.
PETAR:
Imam još pet rata kredita...
KOMANDANT:
Pa?
PETAR:
Pa, ako može penzija da sačeka do avgusta?
KOMANDANT:
Napiši molbu. Dakle, prvo ostavka, zatim molba. Je l` jasno?
PETAR:
Razumem, šefe!
KOMANDANT:
Šta razumeš?
PETAR:
Pa to, za molbu.
KOMANDANT:
A ostavka? To si već zaboravio?
PETAR:
I to treba?
KOMANDANT:
Treba.
PETAR:
Razumem, šefe!
KOMANDANT:
Šta razumeš? (u tom trenutku mu zazvoni mobilni telefon, on se javlja)
PETAR:
Molba... ali pre molbe... ostav...ka.
KOMANDANT:
U redu šefe... Kako vi kažete... Ne sekirajte se... Ma kakva ostavka, nema od toga ništa, šefe. Ne sekirajte se daćemo sve od sebe... Pa vi znate nas... Doviđenja šefe i bez brige! (završava razgovor i lice iz osmeha brzo transformiše u zabrinutost)
PETAR:
(smeška se) Znači, šefe, ipak ništa od ostavke?
KOMANDANT:
Kako ništa?
PETAR:
Pa, sada ste rekli da nema ništa od ostavke.
KOMANDANT:
Petre, je l` ti vidiš da sam ja okačio na uvo, tanije rečeno ušnu školjku, (prstom pokazuje blutut slušalicu) ovu kockicu? Misliš li da ja to nosim bez veze, kao ukras umesto minđuše? To je, gedžo, deo mobilnog telefona... Razgovarao sam sa predsednikom i mogu ti reći da je zabrinut... ma kakvi zabrinut, vrlo zabrinut zbog ovog vanrednog događaja...
PETAR:
(tiho) Pa mu se ljulja stolica?
KOMANDANT:
Je l` tebe neko nešto pitao? Ti pričaš kad dobiješ reč... i predsedniku se ne ljulja stolica, ako baš hoćeš da znaš. U poverenju, ljulja mu se fotelja pa insistira da što pre to rešimo... onako... kako to samo mi umemo. Razumeš? Je l` ti sad jasno, gedžo, šta si uradio? Koliko si nam srozao kurentnost? ...Petre, napusti prostoriju i izvrši dogovoreno.
PETAR:
Razumem!
KOMANDANT:
Šta razumeš?
PETAR:
Pa to, u avgustu da napišem molbu za penziju.
KOMANDANT:
Ne u avgustu, nego odmah. A, ostavkica? Kome nju ostavljaš? Meni?
PETAR:
I ostavku, umalo da zaboravim.
KOMANDANT:
Napusti prostoriju.
PETAR:
Razumem. (izlazi iz kancelarije)
KOMANDANT:
(vrti glavom) Jesi li videla kako se čovek pravi blesav? Niko to ne ume bolje od njega... Znaš šta je sad tu posebno zanimljivo? Da se, sve vreme od kada je u Pijavicama, nije pravio blesavim sada ne bismo tražili ko će da ga smeni, jer ne bi bio tu gde je. Eto, nabaci nam Pera posao bez ikakve potrebe... Koga da stavim na njegovo mesto, a da je kurentan?
SEKRETARICA:
Je l` baš mora da bude... kurentan?
KOMANDANT:
Mora.
SEKRETARICA:
Pa, onda... Jovan. (tiho izgovori, smeška se i gleda u svoj pisaći sto)
KOMANDANT:
Misliš da je on kurentan?
SEKRETARICA:
Sto posto, šefe. Ih... (i dalje sramežljivo gleda u astal)
KOMANDANT:
Ma nije mi on baš kurentan za to postavljenje. Nema iskustvo... Nema on... materijala...
SEKRETARICA:
Ima, šefe. Kako da nema? Ih... ima sto posto.
KOMANDANT:
U redu. Razmotrićemo i taj predlog, mada... nije mi jasno šta ti u njemu vidiš? (zazvoni mu mobilni telefon, pogleda prvo u telefon, a zatim se okrenu prema sekretarici) Mao Cedung... Hello my friend... I’m fine, are you? ...I'm always for a job... (smeška se) It’s ok... It’s ok... Please, send me the offer via e-mail... ok my friend... Goodbye! (zadovoljno se obraća sekretarici) Dobar čovek ovaj Mao Cedung, uvek se seti svojih drugova sa Balkana... Nego, Mila ja skroz zaboravio na rođendan moje prijateljice... neka školska drugarica, znaš... prepisivali smo zadatke... itd. Molim te otiđi preko puta u zlataru „Zlato zlatu“ i uzmi joj nešto tako... izaberi sama po tvom ukusu.
SEKRETARICA:
Šefe, najbolje je da joj pošaljete vaučer pa da školska sama izabere. Imate vaučere od pedeset evra pa naviše.
KOMANDANT:
Odlična ideja, svaka ti čast. Ti si Mila genije... Ma, kakvi pedeset evra, nisam ja tamo neki džiber. Kupi ti jedan vaučer na dvesta evra i neka ga pošalju na ovu adresu (daje joj ceduljicu i dvesta evra) ...Molim te, zamoli ih da to obave pre tri popodne. Hvala ti.
SEKRETARICA:
(uzima novac i cedulju i okreće se ka vratima)
KOMANDANT:
Mila, sačekaj trenutak, molim te. (zabrinuto) Reci mi, ali iskreno... Je l` dovoljno dvesta evra? Nemoj da se brukam kod žene.
SEKRETARICA:
Ako je za školsku drugaricu, šefe, dosta je.
KOMANDANT:
Školska, naravno... Hvala ti.
SEKRETARICA:
Nema na čemu. (izlazi iz kancelarije)
KOMANDANT:
(čeka da sekretarica napusti prostoriju, a onda uzima mobilni u ruku i tipka neki broj) Halo... Gde si ti Picko? Šta se radi?... Slušaj, nemam mnogo vremena, poslao sam Milu preko puta pa da požurimo... Tako je druže moj. Slušaj, zvao me Mao Cedung. Ima za nas odličnu ponudu. Klima uređaji, pazi ovako, ako uvezemo više od hiljadu komada cena je 50 evra po komadu sa transportom... (sluša Picka) ...Tako je druže. Dakle, ti uređaji kod nas koštaju u maloprodaji od 230 do 250 evra. Mi da ih damo u velikoprodaju po 150, ralika je... puta hiljadu, jednako sto hiljada. (smeška se) Malo li je? ...Tako je. Ajde da se vidimo večeras... Dogovoreno. Što volim s tobom da poslujem... Vidimo se. (seda na dvosed klub garniture, prekrstio nogu preko noge i gleda negde u pravcu plafona i zadovoljno razmišlja)
SEKRETARICA:
(ulazi u kancelariju nosi novine u ruci i gleda u pravcu komandanta) Šefe, odradila sam. Isporučiće ga do podneva... (kažiprstom pokazuje u pravcu komandantove cipele) Nego, pertla vam se odvezala.
KOMANDANT:
(brzo ustade, okrenu se oko sebe pa spusti pogled na vrh cipele, podiže nogu i stojeći na jednoj nozi vezuje pertlu) Nije mi jasno. Malopre sam je vezao. Kao da mi je neko namerno odvezuje.
SEKRETARICA:
(pokazuje mu dnevne novine) Šefe, ovaj vas je opet potkačio.
KOMANDANT:
(iznenađeno) Ko?
SEKRETARICA:
Prolazim pored trafike i vidim vašu sliku na naslovnoj strani pa kupim jedan peimerak. Pa onaj, vaš prijatelj Stole...
KOMANDANT:
Daj mi da vidim. (uzima novine, čita malo na glas, malo u sebi) Komandant Pijavica oštetio budžet, al im je naslov... (vrti glavom) dobro... Kako ga nije sramota? ...E, pa neće moći ovako... Pazi ovo Mila: Komandant Pijavica je u nekim poslovnim šemama sa više tajkuna i pretpostavlja se da je na taj način oštetio državni budžet za više miliona evra... E, pa bivši prijatelju Stole sad si stvarno gotov. Od tebe ni dugmići neće ostati, ja ti kažem. (uzima mobilni, bira neki broj i ostavlja ga na astal) Alo... Zdravo Uške, kako si? ...Ma dobro sam, mada se neki baš trude da mi ne bude dobro. Znaš kako je kada si na vrhu, mnogo vidiš, al visoko, brate... (smeje se) ...Jesi li čitao šta pišu ovi tvoji beznačajni konkurenti? ... Ja sam čitao u Ogledalu, zar još negde ima? ...Ćuti, dobro je, samo oni... Jeste, šta kažeš? ...Slušaj Uške, da ga mi malo za početak opaučimo preko tvoje Fleške, a? ...Fleška ima bar tri puta više čitalaca od Ogledala. To mi treba... Slušaj, ja tebi platim da okačiš neku reklamu za Pijavice, bilo koju iz tvoje arhive, na četvrtinu strane, a ti da ga opaučiš. Da ga opaučiš tako da mu se zgadi dan kada je naučio da piše. Ne, ne, nego da mu majka, koja ga je naučila da piše, bude najomraženija ličnost u životu... Šta? ...Kako ne znaš šta? Pa, recimo nešto univerzalno, što narod voli da čita, na primer: zaposlio svastiku kao sekretaricu, ili oštetio tamo neki budžet, ili... nemam pojma, smisli nešto, pa ti si novinar, ne ja... Ma, da... Odlično, može... Šta? Malo ti je četvrtina... pa dobro, ajde... vama novinarima nikad dosta... razvuci reklamu na polovinu stranice... Tako je Uške, samo napred... E, slušaj, za onlajn izdanje, molim te, sredi komentare. Recimo, prvih pedeset da budu izrazito negativni... negativni za Stoleta, naravno, a među sto da nema više od pet pozitivnih. Znaš kako se to radi, pa dopišeš i neke svoje komentare tipa: zbog takvih smo tu gde smo, u potpisu: ostao bez posla, ili nikad mu nije dosta, u potpisu: ko će da otplati moje kredite, ili mi grcamo, a on se šiljka, u potpisu: četrdeseta mi prođe ja se ne oženih jer nemam ni pare ni stan itd... ma smislićeš ti i nešto bolje, nije ti prvi put. Pazi ovako, to mora biti uvod u ono što ću ja kasnije preduzeti. Ratnim rečnikom rečeno: ti sada radiš takozvanu artiljerijsku pripremu za mene (smeška se). Ma, razumeš ti to... E, tako je. Bravo druže... Zdravo i vidimo se. (okreće se prema sekretarici) Ništa bez pravog prijatelja... A, ti Stojane... Stojane... imaš li ti prijatelja? Uf, da ti nisam u koži! Razbucaću te kao beba zvečku, tako da neće moći ni lupom i pincetom da te sastave. (posle kraće pauze) ...Eto Mila, šta ti je čovek. Hraniš pseto da te ujede. Radili smo jedno vreme zajedno... (setno) i da ti ne pričam koliko sam mu pomogao... (zamišljeno gleda ispred sebe)
II
Promena scenografije: U kancelariji prvog komandira ima četiri radna stola i četiri stolice. Na svakom stolu se nalazi laptop računar. Štampač je zajednički i postavljen je na malom stočiću. Na stolu prvog komandira se nalazi fiksni telefon. U kancelariji se nalaze prvi komandir Petar i komandiri: Jovan, Mateja i Luka. Svi su elegantno obučeni, odela, bele košulje i kravate. Svako sedi za svojim radnim stolom.
JOVAN:
Šta je Pero? Problemi, a?
PETAR:
Malo... Ovaj ljiga, Podobni, glumi nekog komandanta, ali neće to tako moći. Može lako on na kraju da bude nepodobni. (smeje se na glas) Traži od mene da mu podnesem ostavku. Pa navaljuje... pa navaljuje... Znaš kad će da je dobije? Juče... E, zvao ga predsednik, a on se raspilavio... razljigavio... uvuko mu se skroz, samo mu viri ona odvezana pertla i to vrlo malo.
JOVAN:
Što bre, brate. On je meni baš do jaja.
MATEJA:
Ko ti je do jaja? (dok govori igra video igrice)
JOVAN:
Mene pitaš?
MATEJA:
Jok, moju pokojnu babu... Tebe pitam, nego koga?
JOVAN:
Pa, šef mi je do jaja. Pa šta?
MATEJA:
(glasno se nasmeja, a zatim odmah ljutito skoči sa stolice) Znaš šta? I ti i šef da se gonite... znaš gde... Zbog vas izgubih i poslednji život... A taman sam bio na korak da ubijem vešticu, oslobodim princezu... i uđem na sedamdesetosmi nivo.
LUKA:
E, odlično Mato, treba mi pomoć prijatelja. Ajde molim te, pređi mi šesti nivo u ovoj... kako se zove... igri. Ne mogu, brate mili, tri dana sam na istom nivou. Ubi me ovo majmunče... ne daje mi glavu da podignem.
MATEJA:
(hvata se za glavu) Lee, s kim ja radim. Ne može da pređe šesti nivo, čoveče.
LUKA:
Pa, ne mogu. Isprečilo se majmunče...
MATEJA:
Ja žmurećki idem do pedesetog nivoa. Majmunče ne možeš da pređeš, a šta ćeš da radiš kad ti dođe mečka? Pa posle tigar! Pa zvečarka! Znaš šta zvečarka radi, čoveče? Uvrti se u ono svoje klupko i ne možeš nikako za glavu da je uhvatiš, a dok joj ne odsečeš glavu ništa... To je muka, a majmunče je šala, daš mu bananu i gotovo... Daj, to ću žmurećki da ti pređem. (zvoni mu mobilni telefon, javlja se) Gde si ujko? ...Šta da ti kažem, ne mogu od posla glavu da dignem. Šta ima kod vas novo? ...Šta je ujini? ...Dotle li je došlo? ...Au! Pa, jeste li bili kod hirurga? ...I? ...(iznenađeno) Traži ti pare? Znam, to mora da je onaj profesor, kako beše... Šta, nije profesor, a već traži pare? E, pa neće moći to tako... Ne sekiraj se rešićemo mi to... Slušaj, imam ja veze na hirurgiji... Ma kakav uput, samo vi dođite... Ne treba ti uput... Dobro, ujko, je l` ja govorim latinski... Ako ti znaš bolje, što si me zvao? ...Znači, ti mene slušaš. Spakujte se i pravac prestonica, ja sve ostalo završavam... Srećan put. Vidimo se. (prekida vezu) Šta ti je radnička klasa, navikao sve na pošteno i to ti je... (kucka neki broj na mobilnom telefonu i prislanja ga uz uvo) Gde si matori, kućo stara? Šta radiš? ...Dobro sam... Redovan posao, ne mogu glavu da dignem, skupilo se toga dosta. A kod tebe? ...Slušaj matori, ujina mi je jako loše. Doći će danas kod mene, a ja da je dovedem sutra kod tebe... Bez uputa... U koje vreme je najbolje? ...Dogovoreno, vidimo se sutra. (prekida vezu i seda za Lukin sto) Još da damo majmunu bananu i za danas dosta.
KOMANDANT:
(ulazi u kancelariju) Zdravo, ljudi! Šta se radi? Što si ti Mato seo za Lukin računar?
MATEJA:
Pomažem mu oko nekog dokumenta, šefe.
KOMANDANT:
Pa, je l` smo zato umrežavali računare? Neka ti pošalje dokument preko mreže, ti ga odradiš i vratiš mu na isti način... Pero, ide li pisanje?
PETAR:
Koje pisanje, šefe?
KOMANDANT:
(podrugljivo) Znaš ti, Pero, koje.
PETAR:
Baš sad tražim folder za ostavke. Dajem sve od sebe da ga nađem, ali ga nema.
KOMANDANT:
Postoje ljudi koji su zaista blesavi i oni koji se samo prave da su blesavi. E vidiš Pero, ovi drugi, što nije logično, lepo prolaze u životu. Večito imaju neke popuste. Oni rade sve ono što drugi neće, ili im ne dolikuje. Njih nije sramota... Jesam li bio jasan?
PETAR:
(zbunjeno) Ne znam o čemu pričate.
KOMANDANT:
Nisam ni mislio da znaš... Napravi taj folder i odmah ubaci u njega jedan dokumenat pa da častiš... (smeška se) Ubacićeš prvi dokumenat u folder, nije mala stvar.
PETAR:
Mato, ajd leba ti, napravi mi jedan folder pa mi ga šibni mrežom.
MATEJA:
Evo, samo da ovo završim Luki... Luka, ovo ti je gotovo. Kakav folder hoćeš? (prelazi za svoj radni sto)
PETAR:
(sa čuđenjem) Običan folder.
KOMANDANT:
Izvinite što se mešam. Nije baš običan, Mato. Napravi mu ti jedan specijalni folder gde će on moći da čuva svoju ostavku.
LUKA:
Kakva ostavka?
KOMANDANT:
Pera vam se nije pohvalio?
LUKA:
Nešto je pričao, ali nisam ga baš pažljivo pratio. Imao sam nekog posla.
KOMANDANT:
Pa komandiri, prvi komandir je jutros promašio objekat i naneo nam veliku štetu. Moramo se učiti odgovornosti, to jest, svako mora odgovarati za svoje postupke.
LUKA:
Kako si promašio, čoveče? Ne razumem, već dve godine nismo menjali sedište jedinice.
KOMANDANT:
Ma ne to, Luka. Došao je on jutros na posao baš tamo gde je i trebao da dođe. Ali kasnije... išao čovek na specijalni zadatak i tada je promašio objekat. Umesto u Farmu, ode u Firmu. Razumeš?
MATEJA:
Što bre, Pero, nisi uključio dži-pi-es?
KOMANDANT:
Kad bi on znao šta je to i kako se uključuje. More, svi ćete da mi idete na informatički kurs, kao bele lale... osim tebe Jovo. Informatika je osnov, to nije budućnost, već sadašnjost. Bez informatike... niste kurentni. Razumete?
LUKA:
Pa, ako sam ja dobro razumeo vi ste uhapsili teču?
KOMANDANT:
Slušaj Luka, da budemo jasni. Dugo se poznajemo i nećemo da se lažemo. Tetka ti je super, nemam primedbi, ali teča ti i nije neka cvećka, da znaš.
LUKA:
(širi ruke i sleže ramenima) Uvek bio primeran...
KOMANDANT:
(odmahuje rukom) Mani ti te priče tipa uvek bio primeran... i ti fazoni. Ispod Mire trista đavola vire. Nego, za pola sata dođite kod mene da ispeglamo šta se ispeglati može, inače ovi mediji ima da nas urnišu... Nemoj neko da je Đuri rekao za sastanak. (posebno naglašava) Ovo je strogo poverljivo!
JOVAN:
Šefe, odvezana vam pertla.
KOMANDANT:
(okrenu se oko sebe pa spusti pogled na vrh cipele, saže se i vezuje pertlu) Malopre sam je vezao. Kao da mi neko namerno odvezuje pertlu. (ustaje, izlazi iz kancelarije i sve vreme gleda u vrh cipele)
PETAR:
More, ima pravde. Doći će mu ta pertla glave, ja vam kažem.
JOVAN:
Ti se kao raduješ što čovek može da se nagrdi... Meni je on baš super... do jaja.
PETAR:
Vodi ga kući, kad ti je do jaja. (smeje se)
JOVAN:
Jok, tebe ću da vodim, ne znaš ni kompjuter da uključiš. Svako jutro ti mi ubacujemo šifru u kompjuter. Karavukovo... (smeje se) Jaka ti šifra.
PETAR:
Kao prvo, ostavi mi selo na miru, a kao drugo, ti bi, mali, trebao da vodiš računa kako se meni obraćaš. Ja sam prvi komandir.
JOVAN:
Aha, a ja sam marsovac... buuu. Pa zar ne vidiš da si, praktično, smenjen. Samo još treba da se dogovorimo ko će da te zameni. Pošteno da ti kažem i vreme ti je za penziju... Pregazilo te vreme, Pero. Nisi više kurentan. Novo vreme – novi ljudi.
MATEJA:
Šta si navalio na čoveka? Smena pa smena, jaka stvar.
JOVAN:
A što je on navalio na šefa? Šta njemu fali? Meni je do jaja.
LUKA:
Čekaj, bre... Pero, ako sam dobro razumeo, ti si taj što je jutros greškom uhapsio mog teču. Je l` tako?
MATEJA:
Dobro jutro, Kolumbo.
PETAR:
Ma, ja sam odmah hteo da ga vratim, ali Đura se izleteo, javio medijima i sad smo u problemu.
LUKA:
Jutros me tetka zvala i pita me žena za muža, odnosno teču... Ja joj kažem da nismo imali nikakvu akciju i ako nešto sumnja da se javi policiji. Posle me zvala još dvaput, ali nisam mogao da joj se javim... bio sam blizu prelaska na sedmi nivo, ali džaba... neće pa neće.
MATEJA:
A teča ti je na prvom nivou. (svi se smeju osim Luke)
LUKA:
Kakav prvi nivo? On to i ne igra... Šta se samo cerite? (zamisli se) Šta tetki da kažem?
MATEJA:
Pa, kaži joj... kako je još... Ma nemam pojma šta da joj kažeš. Lupaj glavu sam.
JOVAN:
Šta ima tu da se filozofira. Kaži tetki ovako: dobar dan, dobar dan, tetka on je kod nas na sigurnom... kod nas su uslovi do jaja, za dva-tri sata ćemo imati bliže informacije... Eto... Šta kažeš?
LUKA:
Bravo majstore. Tako ću da joj kažem. Hvala ti. (uzima mobilni telefon i bira tetkin broj) ...Zdravo tetka, ja sam. Kako si? ...Ma, ja sam dobro, a i teča je dobro ne sekiraj se... Pa, tu je on kod nas... Ma ne ovde kod mene, nego na prvom spratu... Slušaj, javiću ti se ja za jedno tri sata kada budem imao informacije... Ma, ne... Tetka, nije on kod mene, greškom su ga... Ma, ne... Na prvom spratu je... Pa, uhapšen je, tetka... (ostali se tiho smeju) Pa, ja ti sve vreme to pričam... Ne sekiraj se, ima on ovde dobre uslove... Ma, nisam nikako mogao, imao sam posla preko glave... Dobro, javiću ti ja... Za tri, četiri sata... Zdravo i ne sekiraj se. Sve je pod kontrolom... Zdravo. (prekida vezu) ...Kako vas nije sramota da se smejete dok razgovaram s tetkom... Ona plače, vi se smejete... (ljutito prstom pokazuje na Peru) Ti si joj Pero uhapsio muža i to samo zato što si ušao u pogrešan tramvaj.
MATEJA:
(iznenađeno) Kakav tramvaj?
LUKA:
Ma, otkud znam. Pitajte njega, promašio čovek adresu. (svi se smeju)
JOVAN:
Luka care, ti si meni do jaja. (zvoni mu mobilni telefon) Ej, gde si Mujke? ...Ma neki posao navalio ne mogu glavu da dignem, a ti? ...Blago tebi, ti znaš što živiš... Reci Mujke... To ti je do jaja... Poguraću... Kako da ti kažem, poguraću koliko mogu (okreće se na stranu) Koliki je moj deo? ...Mujke, druže nemoj da se brukaš... E, to može... Dogovoreno... Važi druže... Vidimo se. (prekida vezu i odmah bira Milin broj i tiho govori) Zdravo, ja sam... Slušaj, vidi kod šefa za jedan moj posao... Je l` dobre volje? Odlično... Slušaj, posao je do jaja... dolazi nam kontigent televizora... Onih tankih... Da pomogne da pređu crtu, kao i prošli put... Da... Da... Daj mu pet posto, kao i prošli put... Pa, ti i ja delimo moj deo, kao prošli put... Važi, čekam na tebe, a večeras da se vidimo kod mene kući. Ćao! (zadovoljno se smeška)
III
Promena scenografije: U kancelariji komandanta su komandant i sekretarica. On sedi za svojim stolom, a Mila stoji pored radija. U pozadini se čuje tiho radio.
SEKRETARICA:
(polako prilazi komandantu) Šefe.
KOMANDANT:
(gleda je) Reci Mila.
SEKRETARICA:
Šefe... kako da počnem?
KOMANDANT:
Najbolje da počneš od početka, Mila.
SEKRETARICA:
(govori mu u poverenju) Šefe, stižu televizori.
KOMANDANT:
Zanimljivo... Pa?
SEKRETARICA:
Da pogurate malo da pređu... crtu. Kao prošli put, ako može...
KOMANDANT:
Koliki je kontigent?
SEKRETARICA:
Pet hiljada... komada. Oni tanki, šefe.
KOMANDANT:
Bože, Bože, baš me zanima kome pada na pamet takav poslovni poduhvat? Uvozi televizore u državu u kojoj niko ne plaća tv pretplatu... Pet hiljada komada... Pa, ko će to da kupi kad niko ne gleda tv?
SEKRETARICA:
Šefe, čovek je vrlo galantan.
KOMANDANT:
Ti znaš, Mila, da mi tu stvarate određene troškove i to... ne male troškove. Šta da ti kažem? (kao preračunava se) Sa sedam posto možda na kraju budem na pozitivnoj nuli.
SEKRETARICA:
Šefe, imam ovlašćenje... do pet posto, kao prošli put.
KOMANDANT:
(kao razmišlja) Šta mi radite, Mila? (upadljivo duva) Ajde neka bude petica, ali samo zbog tebe, veruj mi... Ima li još nešto?
SEKRETARICA:
Hvala, šefe. Nema više ništa.
KOMANDANT:
Onda, pozovi sve komandire na hitan sastanak kod mene.
SEKRETARICA:
(podiže telefonsku slušalicu i tipka broj prvog komandira) Halo... Dođite odmah svi u kancelariju kod komandanta. (spušta slušalicu) Idu šefe.
KOMANDANT:
(klimanjem glave joj daje znak da je razumeo)
(u kancelariju ulaze: prvi komandir i komandiri i postrojavaju se ispred komandantovog stola)
KOMANDANT:
Prvi komandiru, komandiri, sekretarice Mila, moji najbliži saradnici. Okupio sam vas da pokušamo da... kako to da definišem, a nikoga da ne povredim, dakle... da ispeglamo što se ispeglati da. Izgužvano je mnogo... baš izgužvano...
LUKA:
(diže dva prsta)
KOMANDANT:
Reci Luka.
LUKA:
Šefe, da pozovem Gospavu... (rukom demonstrira peglanje) Ona što pegla...
KOMANDANT:
(prekida Luku) Dobro je Luka, polako... Čini mi se da se nismo razumeli... Ne radi se ovde o pravom peglanju, mislio sam više figurativno. (podiže ton) Ljudi zabrljali smo (gleda u Petra) i sada moramo da to, nekako, ispravimo. Jesam li jasan? Dakle, da budem potpuno otvoren, kod nas se na prvom spratu nalazi čovek koji tu ne bi trebao da bude. Njega su jutros, u okviru akcije Pupoljak, privele Pijavice. Jedinicom je komandovao prvi komandir Petar... E, da. Samo jedna napomena, da ne zaboravim, Pupoljak se odlaže za sutra, a komandovaće Jovan. Od tebe (obraća se Jovanu) očekujem da izvedeš pravi Pupoljak, a ne kao ovaj jutrošnji. No, posle ćemo o tome... Nego, da se mi vratimo na naš današnji problem. Imajući u vidu činjenicu da niko nije savršen, to jest da se svakom može nešto... naći... ili figurativno rečeno napakovati... Da čujem, imate li vi nekih ideja kako da prevaziđemo ovu neprijatnu i nadasve... kako sam već rekao, neprijatnu situaciju... koja u mnogome snižava kurentnost naših Pijavica.
PETAR:
(diže dva prsta)
KOMANDANT:
Reci Petre.
PETAR:
Šefe, da mi njemu lepo prilepimo etiketu.
KOMANDANT:
Odlično prvi komandire. Da čujem.
PETAR:
Dok stojim ovde pred vama intenzivno razmišljam i nešto mi je palo na pamet... Evo ovako. Iz-ve-štaj: Vlada S. je danas pre podne bio u kući svog prijatelja tog i tog. Sa svojim prijateljem tim i tim i prijateljem svoga prijatelja tim i tim su konzumirali alkohol i uživali u društvu prostitutki. Taman je krenuo ka izlazu kad je u kuću ušao naš inspektor i tom prilikom zatekao Vladu S. sa koferom u kome je bilo milion evra.
JOVAN:
(ushićeno) Meni je ovo do jaja.
LUKA:
(iznenađeno i tiho) Pero, jesu li pare kod tetke?
KOMANDANT:
Polako Luka, polako... Ne može, brate. Mnogo si ga nakitio. Ko još nosi milonče u koferu? Da je dvesta hiljada pa ajde de.
PETAR:
Pa, namerno sam ga nakitio da liči na Farmu.
KOMANDANT:
Ne može... A i to mi je odnekle poznato... kao da sam gledao neki film sa tim zapletom... Petre, prepričavaš nam tu neki film kao svoju ideju. Ne može, brate. Ajmo dalje.
(kratkotrajna tišina, a onda Mateja podiže dva prsta)
KOMANDANT:
Reci Mateja.
MATEJA:
Šta mislite šefe o ovome? Iz-ve-štaj: Specijalna ekipa Pijavica zadužena za otkrivanje kriminala u prosveti ustanovila je da je Vlada S. kupio diplomu našeg prestižnog Univerziteta Kukuruzište i sa tom diplomom postao predsednik kompanije Firma. (gleda prisutne) Kako vam se to čini, a?
LUKA:
(zbunjeno) Čekajte ljudi. Koliko ja znam teča je diplomirao u Londonu.
KOMANDANT:
Dobro je Luka, dobro je... Mato zamisao ti nije loša, ali mislim da predsednik to neće odobriti. Znaš da on drži do tih stvari... obrazovanje... kultura... Kako da ti kažem, to je za njega Sveto Pismo. Hoću da ti kažem da se on sa tim stvarima ne šali. Dakle, da budem potpuno jasan... ne može.
(opet nastade tišina, posle kraće pauze Jovan stidljivo diže dva prsta)
KOMANDANT:
Ajde Jovo.
JOVAN:
Šefe, može li ovako? Iz-ve-štaj: Naša finansijska inspekcija je utvrdila da je Vlada S. svojim zaposlenima pored plate isplaćivao topli obrok, regres i prevoz... i na taj način oštetio budžet Firme za više od dvadeset miliona dinara... Šta kažete, šefe? Je l` vam do jaja?
KOMANDANT:
(rezignirano) Ne može, bre. To nije krivično delo.
LUKA:
(iznenađeno) Kako nije? Pa, što mi onda to ne primamo?
KOMANDANT:
Šta je s tobom, Luka? Hoćeš da prođeš k`o Pera, a? Da popiješ jednu disciplinsku?
LUKA:
(ponizno) Neću šefe.
KOMANDANT:
(ljutito) Onda ćuti! (širi ruke) Aman ljudi, šta vam je danas? Ne možete jedno obično saopštenje da sastavite. (razmišlja desetak sekundi) ...Šta mislite o ovome? Nešto mi je palo na pamet. Iz-ve-štaj: Nepobitno je utvrđeno da je Vlada S. bez odobrenja stručnih službi kontaktirao strana lica i sa njima dogovarao prodaju Firme... Samo malo... Dakle, prodaju Firme... recimo za jedan evro. Šta kažete, a?
JOVAN:
(diže dva prsta i odmah govori) Svaka čast šefe. Ova vam je do jaja.
SEKRETARICA:
Šefe samo trenutak. (pojačava radio)
RADIO:
Kako saznajemo iz izvora bliskih Pijavicama u toku je sastanak u vezi sa hapšenjem Vlade S. Uskoro detaljnije informacije. Ostanite sa nama.
KOMANDANT:
(skače sa stolice i viče) Ko je? (gleda sve prisutne, kao da ih skenira) Ko se izlaprdao kod Đure? (udara dlanom o sto) Jesam li ja rekao da je ovo strogo poverljivo!?
LUKA:
(jedva vidljivo diže dva prsta)
KOMANDANT:
Šta je bilo Luka?
LUKA:
Šefe, ništa mu nisam rekao?
KOMANDANT:
Znači, ti si ptičice. (kreće prema komandirima)
LUKA:
Ništa mu nisam rekao... On me samo pitao je l` to idete na sastanak zbog prvog komandira? ...A ja sam mu odbrusio, ne nego zbog tebe majmune.... Mislim, njega... na Đuru mislim, ne na vas, šefe.
KOMANDANT:
(vidno iznerviran stoji ispred komandira i galami) Ovde neko nije normalan! Mila, napravi ovaj izveštaj i pošalji ga predsedniku, a on će obavestiti medije. Koliko god da se čovek trudi... (hitro je krenuo ka svom radnom stolu, sapleo se o odvezanu pertlu i u padu udario glavom u svoj radni sto)
(Komandant leži na podu, svi se okupljaju oko njega, sekretarica zove hitnu pomoć. Čuje se zavijanje sirene hitne pomoći u dolasku. Svetla se polako gase. Potpuni mrak. Posle kraćeg vremena se čuje sirena hitne pomoći u odlasku. Pale se svetla. Komandiri sede na dvosedima)
PETAR:
(prekrstio nogu preko noge i gleda u svoju cipelu) Zato ja stalno nosim mokasine. Što je sigurno, sigurno. Kakve pertle, kakvi bakrači.
LUKA:
Šta, on je na pertlu nagazio?
MATEJA:
Pa, zar nisi video?
LUKA:
(sa čuđenjem) Ne. Na čiju pertlu je nagazio?
MATEJA:
(širi ruke) Pa ovaj nije normalan, majke mi.
LUKA:
(uvređeno) Važno da si ti normalan.
SEKRETARICA:
Čekaj, čekaj. (pojačava radio)
RADIO:
Kako saznajemo od izvora bliskog Pijavicama na tajnom sastanku koji je upriličen povodom jutrašnjeg spektakularnog hapšenja Vlade S. u pokušaju bekstva u jednu, nama za sada nepoznatu državu, došlo je do fizičkog obračuna pri čemu je komandant Pijavica zadobio teške povrede glave. Naš reporter se uputio ka Kliničkom centru i uskoro očekujemo detaljniji izveštaj. Ostanite sa nama.
JOVAN:
Ako kojim slučajem mene postave za prvog komandira, Đura ide ekspresno u penziju.
PETAR:
A što bi tebe postavili?
JOVAN:
Mlad sam, ambiciozan, informatički pismen, govorim strani jezik. Što bi komandant rekao kurentan sam, brate.
MATEJA:
Koji strani jezik govoriš? Crnogorski? (smeje se)
JOVAN:
(uvređeno) Neću da ti kažem.
(zvoni fiksni telefon)
SEKRETARICA:
(podiže slušalicu) Pijavice, izvolite... Razumem gospodine predsedniče. (šapuće ostalima da predsednik ne čuje) Predsednik... hoće da uključim spikerfon. (zatim nastavlja glasno) Izvolite gospodine predsedniče, uključila sam spikerfon. Svi smo prisutni.
PREDSEDNIK:
Gospodo, zadovoljan sam vašim izveštajem... Odličan je... sveobuhvatan, detaljan... zaista odličan. Odmah, na prvo čitanje jasno je da je to uradila obrazovana, elokventna i nadasve kulturna grupa ljudi. I sami znate koliko ja držim do obrazovanja i kulture te mi je zbog svega toga još draže što ste tu gde ste. Dok ste vi tu ne sekiram se za Pijavice. Istovremeno žalim zbog gubitka komandanta. Razgovarao sam sa direktorom Kliničkog centra i prognoze su sumorne. Ono što je već sada sigurno Podobni će morati u prevremenu invalidsku penziju. Neko od vas... naših sokolova... naših uzdanica ga mora dostojno zameniti. Ko drugi to može uraditi na dovoljno kvalitetan način, ako ne prvi komandir. Petre, pred vama je sada težak zadatak. Vi nećete samo biti predvodnik i glavna uzdanica Pijavica, već će se pred vas staviti i, ako tako mogu reći, onaj glavni, krucijalni zadatak koji mora podići kurentnost jedinice. Naime, vi morate reformisati i reorganizovati Pijavice po svim evropskim, a zašto ne i svetskim standardima. U tom poslu ćete imati moju punu i bezrezervnu podršku. Vrlo sam zadovoljan što vas ovaj jednočasovni gubitak komandanta nije obeshrabrio, već, naprotiv, ojačao. Petre, još jednom vam čestitam i očekujem od vas prvi izveštaj u vezi sa reformom i reorganizacijom već u toku sledeće nedelje. Doviđenja svima.
(u kancelariji tišina, čuje se signal prekida telefonske veze)
KOMANDANT:
(pokušava da savlada oduševljenje) Čuli ste! Šef je sve detaljno obrazložio. Da li ima nekih pitanja? (ustaje sa dvoseda i ide ka svom radnom stolu)
MATEJA:
(brzo ustaje i pruža ruku u pravcu komandanta) Čestitam šefe!
KOMANDANT:
(okreće se i pruža ruku Mateji) Dobro se poznajemo, tako da i sami znate da nisam pristalica formalnosti, ali zaista je red da me zovete šefom. Hvala Mato.
(ostali se ređaju u kolonu po jedan i nerado mu čestitaju)
SEKRETARICA:
(veštački se smeje) Čestitam šefe. Vi ste zaista, kako je to lepo rekao predsednik, najbolje rešenje. (okreće se prema Jovanu i tiho mu govori) Šta je? Pa, stvarno je najbolji.
KOMANDANT:
Čuli ste sve, naš prvi zadatak će biti da sprovedemo reorganizaciju... i to pravu, pravcatu reorganizaciju. (poslednju reč razvlači)
JOVAN:
(diže dva prsta)
KOMANDANT:
Reci Jovane.
JOVAN:
Šta će biti sa operacijom Pupoljak?
KOMANDANT:
To nije prioritet. Farma može da sačeka. Da se mi prvo reformišemo pa posle... Ima vremena za Farmu. Znaš kako kaže naš narod ko žurio vrat slomio (zadovoljno se smeška)
IV
U kancelariji komandanta se nalaze komandant Petar i sekretarica Mila.
KOMANDANT:
(ljulja se na stolici) Šta ti je život? Meni zapadne da izvršim reformu i reorganizaciju Pijavica, a moj prethodnik, koji je to trebao da uradi, sada uživa u invalidskoj penziji. Moja Mila, vidiš li ti kako život može da bude okrutan? On uživa, a ja mu završavam poslove. (gleda u Milu koja se šetka po kancelariji) Kako bockaš tim štiklicama? Boc, boc, boc. (bocka prstom po stolu)
SEKRETARICA:
(drago joj) Nemojte tako, šefe.
KOMANDANT:
Kako?
SEKRETARICA:
Pa, gledate me.
KOMANDANT:
(smeška se) Pa, moram da te gledam kad smo u istoj prostoriji.
SEKRETARICA:
Jeste, ali vi me gledate kao... (postiđeno) ženu.
KOMANDANT:
Pa, kako drugačije da te gledam? Ne mogu da te gledam kao, daleko bilo, muškarca.
SEKRETARICA:
Možete da me gledate kao... saradnicu.
KOMANDANT:
(smeška se) More Mila, ti si... ti si jedan đavolčić, znaš? Đavolčić na štiklicama. (intenzivno je gleda) Je l` možemo mi da se vidimo malo van radnog vremena?
SEKRETARICA:
(nervozno) Joj... kako ste vi... navalentni.
KOMANDANT:
Popijemo kaficu, sokić... zašto ne i vince... i... tako dalje.
SEKRETARICA:
(uzbuđeno) Pa, ne znam... joj... ajde... jednom-dvaput može... Joj, šta mi je?
KOMANDANT:
Eto vidiš to smo sredili, a sada da se bacimo na reorganizaciju. Da vidimo ko će gde... ko je višak... gde je ostalo prazno... (skuplja levu šaku u pesnicu) kako to prazno popuniti... (desnim dlanom udara po levoj šaci) Ja ću da ti dam neke smernice, mišljenje, a ti mi reci šta misiš o tome.
SEKRETARICA:
Hoću šefe.
KOMANDANT:
Dakle, prvi komandir može da bude Mateja. U najboljim godinama, odlično poznaje računar, disciplinovan, ne postavlja suvišna pitanja, uvek se konsultuje. Jednom rečju super dečko. Šta ti misliš?
SEKRETARICA:
Stvarno je dobar. Ja sam isto mislila da vam baš njega predložim. Odličan izbor.
KOMANDANT:
Što se tiče Luke... Ja ne znam koliko ti njega znaš, ali on je glup... glup... (kao dete pokazuje rukama koliko je glup) neopisivo. Da mu nije bilo teče, nikad ne bi bio tu gde je... Teča u međuvremenu zglajzao, on ostao bez oslonca... tako to ide. Predložiću da ga prebace u Kornjače. Oni su svi tunjavi... spori... nikakvi. On će kod njih brzo da se uklopi.
SEKRETARICA:
Sviđa mi se kod vas, šefe, što niste sebični. Na sve mislite. Nećete čoveka da ostavite na cedilu.
KOMANDANT:
Bože Mila, šta ti pada na pamet pa to su sve moji drugovi. Ako na njih ne mislim, na koga ću?
SEKRETARICA:
(smeška se) Sve mi se više sviđate, šefe. Stvarno, vrlo ste plemenit čovek.
KOMANDANT:
Ne očekujem ja zbog te moje plemenitosti... ili ljudskosti ako hoćeš lovorike, već naprotiv muku... Ajmo da vidimo šta da radimo sa Jovanom.
SEKRETARICA:
(nesigurno počinje) On je vrlo... kurentan...
KOMANDANT:
(nadovezuje se na Milino izlaganje) Možda i jeste, ali je i zastareo kadar. Razumeš? Nikako se ne uklapa u ovu novu koncepciju, kao ni u organizacionu šemu Pijavica. Iskreno, žao mi je što gubim takvog čoveka, ali... ova nova koncepcija ne trpi to... to njegovo poltronstvo... Mnogo priča, malo radi. Svi njegovi kvaliteti nisu dovoljni da odnesu pobedu i preteže njegove mane.
SEKRETARICA:
Šta da urade?
KOMANDANT:
Pa, kvaliteti su mu lakši od mana i ako zamisliš jedne terazije, uvek će onaj tas sa manama da prevagne. Jesam li sad bio jasan?
SEKRETARICA:
Jeste šefe. Percepcija vam je potpuno... u pravu.
KOMANDANT:
Šta s njim, moja Mila? Gde ćemo njega da udenemo, takvog nikakvog?
SEKRETARICA:
Pa... u Kornjače. Gde drugde?
KOMANDANT:
Nije mi on za Kornjače... Rekao bih da su Žabice za njega pravi izbor.
SEKRETARICA:
Jesu li to oni, šefe, što prave maglu, dim i tako to?
KOMANDANT:
Ne, Mila. To su Tvorovi. Nemoj mešati Tvorove i Žabice. Tvorovi su ustanova kaja pruža usluge drugim specijalnim jedinicama u smislu da zagađuju ili zamagljuju prostor, a Žabice su, Mila moja, specijalna jedinica. To je bitna razlika... (pravi kraću pauzu) Sećaš li se kako se Podobni popeo gore?
SEKRETARICA:
Ne.
KOMANDANT:
Njegov školski drug je bio direktor Tvorova. Dogovore se da zagade prostor oko Živka, tadašnjeg komandanta Pijavica, jer dim nije pomagao. Razumeš? Oni puste dim, Žile napravi promaju... Razumeš?
SEKRETARICA:
Ne.
KOMANDANT:
Kako ne razumeš? Oni pripreme Žileta za smenu, a on pronađe kontraargumente i sve im propadne... E, u takvim situacijama se pribegava zagađivanju terena, jer je tu promaja neefikasna. Razumeš? Štipa za oči, ne možeš da gledaš. Samo škiljiš i ne možeš da vidiš ono bitno. Razumeš?
SEKRETARICA:
Ne.
KOMANDANT:
Ma, nema veze. Tada sam ja shvatio, Milice, da je najbolje kada se praviš blesav. Niko ti ništa ne može. Neka se oni trvu, baš me briga, meni je dobro... Nego, gde sam ono stao? ...E da, kod Žabica. Žabice su oni što mnogo krekeću a, među nama rečeno, ne rade ništa. Tako su ubedljivi u tom kreketanju, da niko i ne primećuje da oni, ustvari, ne rade ništa. Šta da ti kažem? Nabeđeni intelektualci... I za kraj ostaje Đura portir. Sa njim je najlakše. Ispunio je uslov za penziju, molim lepo... i to je to.
SEKRETARICA:
Blago njemu, šefe. Kad ću ja u penziju?
KOMANDANT:
Gde se žuriš? Ti tek počinješ da radiš.
SEKRETARICA:
Kakvi počinjem, sprcala sam ja... i joj... izvinite na izrazu. Dvadeset godina staža. Malo li je?
KOMANDANT:
(gleda je opčinjeno) Meni deluješ kao da imaš deset... Nego, ajmo mi sada da rekapituliramo ukratko pa ćeš ti to posle sve da staviš na papir. Dakle, ovako. Prvi komandir je Mateja. Jovan je zastareo tip, a Luka nema dovoljno intelektualnih kapaciteta te zbog toga obojica otpadaju. Neka se Kornjače i Žabice bakću s njima... Đuru u penziju. Znači nama su upražnjena četiri radna mesta.
SEKRETARICA:
Kako ćemo ih popuniti, šefe?
KOMANDANT:
Kao i do sada. Predsednik će nam poslati nekog, ako bude još slobodnih mesta i mi ćemo ubaciti svoje...
SEKRETARICA:
Šefe, ako bude mesta... Mislim, ako bude mesta moj brat od tetke je odličan kadar. I obrazovan, i govori strane jezike, i zna računar, ma sve, sve...
KOMANDANT:
Šta je bata do sada radio?
SEKRETARICA:
Ništa, šefe. Hteo je on, ali džaba... nije imao vezu. Poprimaše sve tunjave poput Jove i Luke, a za njega nije bilo mesta.
KOMANDANT:
(namiguje joj) Dogovorićemo se, ne brini. Ti sad ovo sve stavi lepo na papirčić pa ćemo sazvati sastanak sa svima da im objasnimo novonastalu situaciju.
(sekretarica piše, a komandant se ljulja na stolici)
SEKRETARICA:
(kucajući na računaru) Šefe, samo vas gledam. Mnogo ste se opustili na toj stolici. Mislim, stalno se ljuljate.
KOMANDANT:
(naglo prestade da se ljulja) Ne znam šta mi je. Od kad sam postao komandant kao da me neki đavo tera da se ljuljam. (okreće glavu levo-desno kao da nekog traži)
SEKRETARICA:
Šefe, završila sam. Hoćete li da prvo pregledate pa onda da štampam, ili?
KOMANDANT:
Odštampaj ti to, volim ja da čitam sa papira.
SEKRETARICA:
(prilazi komandantu i daje mu papir) Izvolite šefe.
KOMANDANT:
(čita, malo u sebi, malo na glas) ...zbog potrebe službe... dobro... prekomanduje se u specijalnu jedinicu Kornjače... i to je dobro... Žabice... prvi komandir... dobro... penzija... (podiže glavu prema sekretarici) Boga mi, Đura najbolje prođe. Da vidimo dalje... dobro... i na kraju komandant taj i taj... dobro... (potpisuje dokumenat) Boga mi Mila, ovo je odlično odrađeno. Jesi li takva i u drugim poslovima?
SEKRETARICA:
(trepće očima i stidljivo odgovara) Hvala šefe.
KOMANDANT:
Nego Mila, ja nikako da te pitam. Jesi li ti udata? Mislim, nemoj pogrešno da me razumeš, ja te to pitam zbog jedinice, zbog međuljudskih odnosa, zbog radnih obaveza... Da znam koliko mogu da te koristim u vanradno vreme, jer služba nekad zahteva da se radi i po čitav dan.
SEKRETARICA:
(tiho i stidljivo) Bila sam.
KOMANDANT:
(ozarenog lica) Znači, više nisi.
SEKRETARICA:
Nisam, šefe. Sad sam slobodna... mislim, slobodna sam.
KOMANDANT:
Imaću to u vidu. Mila, pozovi ostale i Đuru portira.
SEKRETARICA:
(izlazi iz kancelarije)
KOMANDANT:
(ljulja se na stolici)
SEKRETARICA:
(ulazi u kancelariju) Šefe, evo ih.
(u kancelariju ulaze svi u koloni po jedan i ređaju se ispred komandantovog stola)
KOMANDANT:
(posmatra ih sve i ljulja se na stolici) Zdravo ljudi. Kako ste?
SEKRETARICA:
(tiho) Šefe, stolica... Ljuljanje...
KOMANDANT:
(naprasno prekida da se ljulja) Neki đavo me tera da se stalno ljuljam. (gleda levo-desno, ustaje sa stolice, prilazi im i rukuje se sa svima) Eto... pozvao sam vas da vam objasnim novu organizacionu šemu Pijavica, odnosno novu koncepciju jedinice... U stvari to će saznati samo oni koji ostaju u Pijavicama, jer je to, kao što i sami znate, strogo poverljivo. Dakle, Đuro, da krenem od tebe. Bio si odličan portir, pored tebe, da se tako figurativno izrazim, ni muva nije mogla da uleti u objekat... bez tvoje... jelte, dozvole.... Napunio si uslov za penziju i ja ti od srca čestitam... a bogami i zavidim pomalo... jelte, što ćeš već od prvog u narednom mesecu otići na doživotni godišnji odmor.
LUKA:
(sa čuđenjem) Ko dobija doživotnu?
KOMANDANT:
Polako Luka, nije robija već penzija. Naš drug, gospodin Đura, ide u zasluženu penziju. Čestitam. (inicira aplauz, zatim pruža ruku Đuri i rukuje se s njim) Idemo dalje. (Luki) Luka, bio si odličan komandir, odličan vođa. Za primer. Kada je trebalo ti si bio među prvima. Uvek ćemo pamtiti tvoje lucidne i nadasve visprene odluke kojima si nas sve oduševljavao. Nažalost, moram da ti kažem da nova koncepcija organizacije Pijavica ne predviđa angažovanje jednog takvog kapaciteta pa smo odlučili da te prekomandujemo u Kornjače... Kornjače su jedna divna jedinica, spoj lucidnosti i brzine, ako hoćeš i intelektualizma i kulture... Siguran sam da ćeš se i tamo brzo uklopiti u sve tokove jedinice. (inicira aplauz, zatim pruža ruku Luki i rukuje se s njim) Jovane, druže moj...
LUKA:
Šefe, izvinite, a gde ja to idem?
KOMANDANT:
Luka ideš u prekomandu u Kornjače, ne sekiraj se... (Jovanu) Dakle, Jovane, druže moj...
LUKA:
Šefe, a gde je to?
KOMANDANT:
(Luki) Biće ti objašnjeno, Luka. Malo se strpi... (Jovanu) Dakle, Jovane, druže moj... Znam da bi voleo da još zajedno idemo na razne zadatke, ali život je surovi režiser. Režirao je tvoj odlazak iz Pijavica, a ja ne znam ni sam kako taj gubitak da nadomestim. Jovane, nova organizaciona šema, ali ne i samo organizaciona šema, već i nova, rekao bih, potpuno nova koncepcija su učinili svoje. Tebi, stručnjaku za jezike, stručnjaku za kompjutere, odličnom predvodniku, zbog kao što sam već ranije rekao nove koncepcije, ovde više nema mesta. Za tebe su vrata Pijavica, nažalost, zatvorena... rekao bih čak zamandaljena! Novo uhlebljenje za tebe smo našli u jednoj od najelitnijih jedinica Žabice... To je jedna predivna jedinica u kojoj je zaposlen... jednostavno rečeno, intelektualni krem našeg društva. Raditi u Žabicama je pravi izazov za svakog intelektualca. Ti si Jovane intelektualac par ekselans... u to nema sumnje i lično im i pomalo zavidim što ćeš sva svoja znanja... svu svoju energiju... i nadasve tvoju originalnost u rešavanju postavljenih zadataka pružati samo njima. Od sutra, to je sasvim sigurno, Žabice više neće biti one stare Žabice... Čestitam. (inicira aplauz, zatim pruža ruku Jovanu i rukuje se s njim) I na kraju, Mateja...
MATEJA:
(briše znoj sa čela, sa velikom nervozom i neizvešnošću sluša komandanta)
KOMANDANT:
(Mateji) ...Najbolji među najboljima. Da smo te pravili prema novim uputstvima nove koncepcije i nove organizacione šeme Pijavica ne bismo te tako dobro napravili, kao što jesi. Ti si, dragi moj Mateja... dozvoli mi, molim te, da ti kažem Mato, sve ono što pripadnik Pijavica treba da bude, a nisi sve ono što isti ne treba da bude. Da li treba da kažem... da izgovorim ono što se po sili zakona prirode samo nameće, ono što se podrazumeva, ono što već svi naslućujemo... Mateja, ti si prvi komandir Pijavica. Čestitam. (aplaudiraju komandant, sekretarica i Mateja, a zatim se rukuje s Matejom) Ima li neko pitanje?
ĐURA:
Šefe moram li ja u penziju? Mislim, da li može malo da se prolongira? Mala mi plata, a penzija će da bude još manja, a podigao sam neki kredit... Još godinu dana, ako može?
KOMANDANT:
Đuro, potpuno delim tvoju zabrinutost i potpuno te razumem, ali to je nemoguće. Predsednik je tu vrlo određen i nedozvoljava nikakve improvizacije. Imaš odličnu struku, radnici na poslovima obezbeđenja su vrlo traženi. Neće ti biti problem da nađeš neki posao u obezbeđenju, recimo u nekom megamarketu, supermarketu, minimarketu, a da ne spominjem banke, pošte i slično, zašto ne i benzinske pumpe... i na taj način pored penzije ostvariš i platu. (desnom šakom miluje bradu) Kakav kredit, kakvi bakrači, nećeš ti to ni osetiti.
ĐURA:
Hvala šefe.
KOMANDANT:
Nema na čemu, Đuro. Tu smo da pomažemo jedni drugima. Ima li još pitanja?
LUKA:
Šefe, ko će meni da pokaže gde su krokodili?
KOMANDANT:
Kakvi krokodili?
LUKA:
Pa, krokodili šefe... ova nova jedinica.
KOMANDANT:
Kornjače Luka, kornjače. Kakvi te spopali krokodili?
LUKA:
Pa, dobro... krokodili, kornjače meni je to isto. Ko će to da mi pokaže?
KOMANDANT:
To ti je kad se spuštaš prema stanici... (gleda u Jovana) U stvari, to je odmah pored Žabica. Može naš drug Jovan da ti pokaže. Hoćeš li Jovane biti ljubazan da našem drugu Luki pokažeš gde je objekat Kornjača?
JOVAN:
(gleda u Luku i tiho mu govori) Ja ću da ti pokažem.
KOMANDANT:
Dobro ljudi, još samo da se pozdravimo. Želim vam svima mnogo uspeha na novim radnim mestima. Biće mi, zaista, zadovoljstvo da se opet nekad sretnemo i porazgovaramo o našoj jedinici, o svemu. Hvala vam još jednom na dosadašnjoj saradnji i doviđenja. Mateja ti, naravno, ostani.
(Đura, Jovan i Luka polako izlaze iz kancelarije)
JOVAN:
(okreće se prema sekretarici i tiho joj govori) Izađi za trenutak ispred.
SEKRETARICA:
(uobraženo) Samo vi Jovane izađite, ja nemam kad. Moram da budem ovde sa komandantom. Videćemo se nekom drugom prilikom. Doviđenja.
(u kancelariji su komandant, prvi komandir i sekretarica)
KOMANDANT:
Mateja čuo si. Planirali smo da ovo bude jedna jedinica za dvadesetprvi vek... ma kakvi, za dvadesetdrugi vek. Zahtevi su visoki, priznajem, ali nismo ni mi mačiji kašalj. Molim te idi do bivših komandira i proprati malo kako se iseljavaju. Ima tamo skupih predmeta, odnosno inventara. Sa njima se nikad ne zna.
MATEJA:
Hoću, šefe. (izlazi iz kancelarije)
KOMANDANT:
(zvoni mu mobilni telefon) Predsednik... (uzbuđeno) Halo... Izvolte šefe... Izvršili smo prvu fazu reorganizacije po novoj organizacionoj šemi i ukazala su se četiri slobodna mesta. Tri komandirska i jedno portirsko... Razumem šefe... (ponizno) Razumem šefe. (prekida vezu i gleda u sekretaricu) Odlično, šef će postaviti dvojicu i mi ćemo dvojicu.
SEKRETARICA:
Koga će predsednik postaviti? Mislim, hoće li on postaviti dva komandira, a mi komandira i portira ili obrnuto?
KOMANDANT:
(zamišljeno) Kako beše?
SEKRETARICA:
(iznenađeno) Pa, rekli ste, šefe, razumem, Dva puta ste mu rekli razumem.
KOMANDANT:
(pravda se) Rekao sam mu, pa šta? Bio sam uzbuđen. Ne razgovara se sa predsednikom svaki dan. Šta ćemo sad, majku mu?
SEKRETARICA:
Mislim da to možemo ovako da rešimo. Naći ćemo dva kandidata, od kojih jedan može, recimo moj bata, da bude i komandir i portir pa ćemo da ga udenemo tamo gde ostane prazno.
KOMANDANT:
(smeška se) Bravo Mila, vidim ja da ćemo mi odlično da se nadopunjujemo. (zvoni mu mobilni telefon) Ko li je pa sad? Nepoznati broj... Alo, ko je? ...Gospodin Picko? (oduševljeno)...Recite gospodine Picko... Jesam... Dođite gospodine Picko tu sam do četiri... Naravno... Doviđenja gospodine Picko. (prekida vezu i obraća se Mili) Gospodin Picko hoće da dođe... zaboravio sam zašto.
SEKRETARICA:
Pa, kako?
KOMANDANT:
Kako, pa kako? Pa, uzbuđen sam. A kad sam uzbuđen ne pamtim baš najbolje... (zamišljeno) Na tome ću morati malo još da poradim... mislim na sebi da poradim.
SEKRETARICA:
Gospodin Picko je vrlo ugledan poslovan čovek. Sarađivao je sa komandantom Podobnim u više navrata. Tako da će, pretpostavljam, i vama ponuditi neki posao.
KOMANDANT:
E, ako je to, onda u redu... Lako ćemo se dogovoriti.
SEKRETARICA:
Šefe, mogu li i ja da vam nabacim jedan poslić?
KOMANDANT:
Nemoj Milice, molim te. Vidiš da od posla ne mogu glavu da dignem.
SEKRETARICA:
(zavodljivo) Ovo je, šefe, druga vrsta posla. Vi malo pogurate, da lakše pređe crtu... i dobijate procenat...
KOMANDANT:
Šta treba da se gura? Kakva crta? Kakvi procenti? Ništa te ne razumem.
SEKRETARICA:
Čovek... Jedan naš vrlo ugledan poslovan čovek uvozi televizore, vi mu pomognete oko prelaska crte i dobijate procenat.
KOMANDANT:
Baš si me zaintrigirala. Što si ti Milice đavo... Da čujem.
SEKRETARICA:
Čovek uveze tri hiljade televizora, vi mu malo pomognete... pogurate malo stvar i zaradite tri posto od ukupne sume. Razumete? Tri hiljade puta tri posto, o-ho-ho... devet hiljada posto. Znači vaših je devedeset televizora. Malo li je?
KOMANDANT:
(zamišljeno) Čekaj malo, Milice. Šta će mi toliki televizori? Imam kući dva komada ni jedan ne gledam. A i šta ima da se vidi? Sve sam go lopov i prevarant... Doduše, sad kad završimo ovu započetu reorganizaciju to će biti druga pesma. Al opet je mnogo... devedeset komada.
SEKRETARICA:
(ljubazno) Ne šefe, niste me razumeli. Vi ne dobijate televizore, ma jok. Vaš deo je u evrima u protivvrednosti devedeset televizora... Ma, kakvi televizori, ajte molim vas. Ne sekirajte se... (sastavila palac i kažiprst desne ruke i trlja ih) ...evrići, šefe, evrići.
KOMANDANT:
(smeška se) E, tako Milice. To je druga priča. (nesigurno) Nego, ne znam može li se to tako?
SEKRETARICA:
(ubedljivo) Pa, to je i Podobni radio. Znači može.
KOMANDANT:
Onda, u redu. I taj posao smo završili uspešno... Idem ja da obiđem specijalnu jedinicu Pijavice, da se na licu mesta uverim u pravo stanje pa ćemo sačiniti izveštaj predsedniku.
SEKRETARICA:
(čeka da komandant izađe, a onda bira neki broj na mobilnom telefonu) Halo... Dobar dan, Mila kraj telefona. Kako ste gospodine Mujke? ...Dobro sam, hvala na pitanju. Nego, da li ste čuli za promene u Pijavicama? ...Dobro. Znači Jovan više nije ovde i on vam više nije od koristi, ali zato imate mene... (smeška se) Tako je... Razgovarala sam sa novim komandantom, prihvatio je pod istim uslovima. Nije bilo lako, ali sam na kraju uspela da ga ubedim... Tako je, pet hiljada televizora po pet posto... Tako je... Ne sekirajte se, vi od sad radite preko mene... Vi date meni, ja njemu, nemate brigu... Hvala... Zadovoljstvo mi je, gospodine Mujke... Poštovanje i doviđenja. (presrećna)
KOMANDANT:
(ulazi u kancelariju i odmah govori) Zadovoljan sam sa uočenim stanjem. Ima tu i tamo po neka primedba, ali nije strašno. Sve u svemu dobro je, mada mora biti još bolje... Rekao bih, još mnogo bolje. (seda na svoju stolicu i počinje sa ljuljanjem)
SEKRETARICA:
Šefe, ne dopada mi se to što imate tu naviku da se ljuljate. Opasno je to.
KOMANDANT:
(skače sa stolice i gleda u istu) Samo mi još to treba, a još ni jednom nisam bio u selu kao komandant... Zamisli to. Dođem ja tamo, okupim seljake ispred prodavnice i sve ih častim pivom... sve... ma, neću da štedim. Da vide oni ko je Petar. Da li je to još uvek onaj mali slinavi Perica ili novi Petar... (zaneseno) Petar veliki... komandant.
Ova komedija nema KRAJ
