Uđoše tiho u naše živote
Još dok smo k’o opijeni snevali
Zavesu nam raširiše krišom
I sve vreme uspavanke pevali.
A zavesa sva oslikana i šarena
Glavni motiv su raskoš i lepota
Da nam u vidokrugu stalno bude
I stvara iluziju lepog života.
I dok zurimo u tu šarenu lažu
Sve misleći da je stvarnost prava
Ni ne slutimo šta se iza nje zbiva
Jer za češanje nam samo služi glava.
Jedan se okuraži iz gomile jadnik
Pokrenu zavesu uz pomoć volje jake
Tad krajičkom oka grobare ugleda
Kako lopatama tovare u svoje stomake.
Ljudi, grobari su iza! – viče jadničak
Gomila ga, k’o ludu, po ustima bije
Ma pusti budalu, priča koješta
Nikada nam bolje bilo nije.
