Štetočina
Volim moje ludo kuče
sva se topim od miline
al' nešto bih da vam priznam,
Nema takve štetočine!
Pojede mi sve po kući,
naočare, popke, knjige,
pojelo bi, sigurna sam
čak i lanac za verige.
A verujte da je hranim
ne verujem da je gladna
znam da neki inat tera
šta da činim, jadna?
Kako da je prevaspitam
ima li uošte leka?
Inat je baš teška boljka,
isto važi za čoveka!
Letećo mače
U park juče nađo mače malečko,
da ga malo stoplim, uzo ga u ruke.
Ono me pogleda pa poče da prede,
e, tuj si krenuše moje silne muke.
Doneso ga dom, od rados` sve kipim,
pitam se, pitam, kude da ga denem!
Kad majka reče da mož` d` ostane,
poče od sreću ko tele da blenem.
Turi ga na terasu, u prvo ćoše,
u najveću kutiju od dedine cipele,
odo po pesak, znam će mu treba,
kad dođo dom`, beše kuku, lele!
Mače, ko na korzo, po ivicu si odi,
sam` si molim Boga, nemo` se omakne,
šta će s njega bidne, treći sprat, visoko
ako si poleti, od zemlju će si akne?
Tad si pade prvi put, jedan život manje,
osam mu ostalo, još neje za kukanje.
Letelo još pet put, beton izlizalo,
Šta s njega da radim, još tri mu ostalo?
Pusti` ga u dvorište, da odi po ravno,
možda to treba d` uradim odavno,
neću da komšiji opet izleti:
„To je ona što uči mače da leti!“
