Ležimo,hladni i nepomični.Isprepletani.Nabacani,bez reda i razloga.Ostavljeni,bez milosti i saosećanja.Zaboravljeni.Jama nam je postelja,memljiva i hladna.Tamnica.U njoj se prevrćemo,uspravljamo,padamo,dozivamo.Suncu se nadamo.Spasite nasove tamnicenedostojne i krvave,ovog teškog sna,poniženja.Ima li gore živih?Dozivamo žive,ne čuju nas.Bukagije nam nožemza grlo vezane.Popeti se ne možemo.Kad bi nam se suncejoš samo jednom osmehnulo,opet bismo se rodilii istog trena, k`o ljudi,ponovo umrl...
3. септембар 2015.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
