Leti, leti,leti trut,zadihan iznojav sav,traži nekicvetić žut,ili roze,ili plav.Kada nađecvetić tajneće polens njega brati,već će sena njemu, znaj,vrlo dugoodmarati.Ležaće namalom cvetu,vrteće selevo-desno,kao da jesam na svetu,neće njemubiti tesno.A, pre nego štosunce zađeodletećes voljom jakom,da ženicusvoju nađe,da mu pravištrudlu s makom...
21. децембар 2015.
6. новембар 2015.
Mrav
Mrav je biće vrlo vredno,pere, pegla, plete, šije.I nije mu baš svejedno,kada jaka kiša lije.Mrav je biće vrlo spretno,struže, kuje, farba, kreči.Oseća se vrlo sretnokada radi, al bez reči. Mrav je biće vrlo svesno,seje, žanje, bere, sadi.Nikada mu nije tesno,čitav život samo radi.
...
17. октобар 2015.
Sveća
Šta je život, ako nije sveća?I to ona što polako gori.Da li je mala, ili možda veća?Pitanje je što nas čitav život mori.I pod staklom ravnim gori sveća nekaZaštićena tako od vetrova snažnihNjen plamen je, uvek, najdužega vekaPoput onih gorštaka iz vremena davnih. I pod žarom sunca gori neka sveća,Krivi se i topi, na podlogu padaS razlogom se pita, postoji li sreća?Hoće li se uspraviti, il’ se džaba nada?Neka treća sveća na promaji goriPlamičak joj tanak kao kose vlasiTrepereć na vetru za...
3. септембар 2015.
Ima li gore živih?
Ležimo,hladni i nepomični.Isprepletani.Nabacani,bez reda i razloga.Ostavljeni,bez milosti i saosećanja.Zaboravljeni.Jama nam je postelja,memljiva i hladna.Tamnica.U njoj se prevrćemo,uspravljamo,padamo,dozivamo.Suncu se nadamo.Spasite nasove tamnicenedostojne i krvave,ovog teškog sna,poniženja.Ima li gore živih?Dozivamo žive,ne čuju nas.Bukagije nam nožemza grlo vezane.Popeti se ne možemo.Kad bi nam se suncejoš samo jednom osmehnulo,opet bismo se rodilii istog trena, k`o ljudi,ponovo umrl...
17. август 2015.
Izlaz
Trčim,a ne bežim.Osvrćem se...Osećam težinupretrpane praznineprostora ovdašnjeg.Gledam,kako prazna svetloststvara tamu.Slušam,kako prazna rečrađa sumnju.Stojim,a ne mirujem.Osvrćem se...Osećam hladnoćubukagija teškihvremena sadašnjeg.Kušam,bljutavo verujućida je slatko.Mirišem,mirišljavo mislećida je smrad.Plivam,a vode nema.Osvrćem se...Priželjkujem,da se tamnica osvetli,a lanac prekine.Ulazim,širom otvorenih očiju,a kao da žmurim.Ćutim,sigurniji nego ikad,desiće se...
8. август 2015.
Od slave do penzije
Čekajući pucanj za trke početak, razmišljam tako u pognutom stavu. Šta ako ne budem brz kao metak?Hoću li uspeti da sačuvam slavu?Terajući me da uvek budem samo prvi,(Nevažno je da l’ sam drugi ili peti)Sistem mi preti da će da me smrvi,da ću da osvanem razapet na meti.I dok čekam pucanj za početak trke,misli mi lutaju u pognutom stavu.Sve mi se čini: šanse su mi mrke.Šta ako ispadne da sam u pravu?Uplaši me pucanj za trke početak.Noge mi se prosto vezaše u čvor.Da l’ mi to osvanu...
23. јул 2015.
Šarena šuma
Preko brda srebrnoga i kristalne reke,kraj širokog plavog mora i duge daleke,ispod našeg zlatnog sunca i crvenih zvezda,nalazi se mala šuma puna ptičjih gnezda. U njoj žive čudne ptice, različitih boja,nose perje raznobojno i različitog kroja.Tu su: sova zelenkasta, jarebica plava,kukavica ljubičasta, svraka beloglava...Lasta nosi žuta perca, a gugutka lila,Iznad šume leti golub, nosi bordo krila.Nad čarobnom šumom ovom, razne boje lete,al’ je nećeš nikad naći, ako nisi dete.
...
28. јун 2015.
Stojkov Rekord iz pedesetdevete
Letnje je podne. Sedim u sobi i pokušavam da napišem nekakav novinski članak, kad začuh glasno – „Tras!!!“ Učini mi se da mi neko, nekim čvrstim predmetom, lupa po automobilu koji je propisno parkiran ispred garaže te brzo istrčah napolje i stadoh ispred kratkog stepeništa koje vodi na ulicu. Dok me trem, koji se nadvio nada mnom, štiti od jakog sunca, pažljivo osmatram svoja kola. Čini mi se da su u redu.U kući preko puta živi neki masni, zadrigli i debeli alkoholičar Stojko. On je jedan...
7. јун 2015.
Srbija
Mutili ti izvorište,Skraćivali ti uzletište,Rasla si u tamnicama,Oj, Srbijo,na planinamai u ravnicama.Vojnici te tvoji mazili,Vladari te nisu pazili,Starost ti se meri hiljadama,Oj, Srbijo,u šumamai na livadama.Bacali te u okove,Cedili su tvoje sokove,Dlanovi ti vredni i koravi,Oj, Srbijo,na Dunavui Moravi.Željna si ljubavi i radosti,Svake sreće, lepote i mladosti,I blagostanja koje traje dugo,Oj, Srbijo,ljubavii tugo.
...
23. април 2015.
Neodlučna nevesta
Ovo što ću sad da vam ispričam se retko dešava, al’ je živa istina. Pričao mi neki Krstivoje, pašenog mog najboljeg drugara Svetozara. Napolju je bio lep proletnji dan, parkovi puni, a mi se uvukli u Gradsku kafanu (a, gde drugo?!) i pričamo neke svoje priče u koje, osim nas samih, malo ko može da poveruje. Što bi mladi rekli: puštamo si filmove... Ma, znate već kako to ide u kafanama, i da ja sada ne trošim više reči na opis te opštepoznate kafanske atmosfere, uglavnom, primetimo ti mi...
20. март 2015.
Prase
Rascvetalo proleće,doletele prve laste,sedi prase i razmišlja,šta će biti kad poraste?Gleda konja, divi mu se,dok u kasu kola vuče,onda gleda kravu Spasu,dok je muzu, ona muče.Potom spazi strašnog ovna,šišaju mu runo belo,pored njega mazga šeta,vodiće je sad u selo. Tu se prase hitro prenu„Neću o tom ni da sanjam!Hoću mali ja da budem,i u blatu da se valjam!“
...
6. фебруар 2015.
Dete u meni
Slobodno me merkaj sada, od glave do pete,Ja sam spolja mator čovek, a u duši dete.Biti dete s pola veka uopšte lako nije,U svakom se starom čiki neko dete krije.Tražio sam više puta i na samom Guglu,Pretražio planetu celu u svakom njenom uglu,Da bih naš’o gradić, selo, gde se peva, guče,U kome samo deca žive, igraju se, uče.Ako nikad ne doplovim do te dečje luke,Ništa neće biti strašno, neće biti bruke.Ali ako ipak uspem u taj gradić stići čak,obećavam da ću biti dobar drug i đak.&nbs...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
