Leti, leti,
leti trut,
zadihan i
znojav sav,
traži neki
cvetić žut,
ili roze,
ili plav.
Kada nađe
cvetić taj
neće polen
s njega brati,
već će se
na njemu, znaj,
vrlo dugo
odmarati.
Ležaće na
malom cvetu,
vrteće se
levo-desno,
kao da je
sam na svetu,
neće njemu
biti tesno.
A, pre nego što
sunce zađe
odleteće
s voljom jakom,
da ženicu
svoju nađe,
da mu pravi
štrudlu s makom.
