Trčim,
a ne bežim.
Osvrćem se...
Osećam težinu
pretrpane praznine
prostora ovdašnjeg.
Gledam,
kako prazna svetlost
stvara tamu.
Slušam,
kako prazna reč
rađa sumnju.
Stojim,
a ne mirujem.
Osvrćem se...
Osećam hladnoću
bukagija teških
vremena sadašnjeg.
Kušam,
bljutavo verujući
da je slatko.
Mirišem,
mirišljavo misleći
da je smrad.
Plivam,
a vode nema.
Osvrćem se...
Priželjkujem,
da se tamnica osvetli,
a lanac prekine.
Ulazim,
širom otvorenih očiju,
a kao da žmurim.
Ćutim,
sigurniji nego ikad,
desiće se!
