Jednom prilikom sam
sedeo sa Nešom vazduhoplovcem, mojim dugogodišnjim prijateljem, u Gradskoj
kafani (a, gde drugo?!) gde smo neobavezno pričali. Voleo sam da slušam njegove
vojničke priče koje su, zbog njegovog nesvakidašnjeg načina pričanja, meni bile
vrlo zanimljive.
Koliko sam ga ja u
datim okolnostima mogao razumeti, on je sa svojom jedinicom pune dve godine
proveo u pešadijskoj kasarni, iako su bili vazduhoplovci. Pričao mi je da su u
njihovoj kancelariji tada vrlo često organizovali...
26. јул 2020.
19. јул 2020.
Ludilo
Категорије :
LUDILO
Monodrama
o sagledavanju (doživljavanju) sebe i drugih oko sebe
Lik: Mile/Dragoljub
je narcisoidan čovek u šestoj deceniji života, koji sebe mnogo bolje i lepše
vidi od onoga kako ga drugi vide.
Bina
je opremljena kao spavaća soba, ima krevet i natkasnu, a na natkasni budilnik i
stonu lampu. U natkasni se nalaze knjiga, flaša sa rakijom i čašica. Pored
kreveta stoji kofer za alat. Na zidu visi jedno manje ogledalo....
16. април 2020.
Ludilo
Gledam
u ogledalu
Odraz
nekog lica
Izduženo,
špicasto
Krezubo
i ružno
Kockasta
mu brada
I
pirsing na nosu
Deluje
mi tako
Bože
mi oprosti
Kao
neko ždrebe tužno
Pa
ovo nisam ja
A
trebao bih biti
Jer,
ogledalo je moje
A
ja ispred njega
Stojim
ko vojnik
Na
jutarnjoj smotri
Ne
znajući
Hoću
li uopšte moći
Zbog
ovog ludila, pre svega
Do
vlasnika
Tog
strašnog lica doći
Zbilja,
čoveče
Ko
je ovde lud
Ovo
bih morao da budem ja
A
očigledno nisam
Mada
su zakoni...
18. март 2020.
Ravnica moja
Raširila
se ponosno
Od
Dunava do Tise
U
bezbroj divnih boja
Do
neba se uzdigla slavno
Glatka
i šarena
Pitoma
ravnica moja
Žitno
klasje
Kad
ga vetar zatalasa
Kao
da je od vune i čoje
Poput
zlatnog mora beskrajnog
Njiše
se u ritmu sporom
Duša
ravnice moje
Salaši
gordi
Na
kojima se đermovi klanjaju
A
čardaci, staje i ambari stoje u stroju
Poput
ostrva malih
Na
tom zlatnom moru beskrajnom
Čuvaju
ravnicu m...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
