U
senci kruške suve na kraju parka
Ko
iz zemlje da je nikla klupa stara
Nakrivljena
ćuti pokraj malog jarka
Ostavljena
(tužna) bez imalo žara
Niko
je ne gleda niti ikom znači
To
što je kriva i bez sedalnog dela
Od
nje su drugi uvek bili jači
Te
je zbog njih jadna poodavno svela
Do
klupe (iz daleka) došao da svrati
Starac
što bez štapa ne može da hoda
Iz
mladosti vreme želeći da vrati
Uspomene
bere s nebeskoga svoda
Sećanje
na dragu on ka klupi nosi
Nežno
je...
27. децембар 2019.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
