Ne
volim ljude koji samo plaču
Cmizdre
i rukama prekrivaju lice
Toliko
mi brate po živcima skaču
Da
bi pukli mislim i da su od žice
Plaču
A
ne volim ih brate ni kad se smeju
Cere
se bez razloga ko lud na brašno
Vrište,
skaču i neko ludilo seju
Ne
mogu više to da izdržim (strašno)
Smeju
Ne
volim ni one što samo ćute
Ništa
ne govore gledaju te belo
Tad
po pravilu nešto opasno mute
Tišinom
glasno ti pevaju opelo
Ćute
Ne
volim ni one što samo pričaju
Izgovore
stotinu...
26. јул 2019.
8. јул 2019.
Dunav
Od
planine crne sve do crnog mora
Kao
da se sanka klizi Dunav plavi
Poznaju
ga dobro ravnica i gora
Teče
ko da pleše pa se važan pravi
Pružio
se žuti Dunav kao pista
Od
planine crne sve do crnog mora
Obukao
novo sve na njemu blista
Svoju
pesmu peva snažno poput hora
Dok
na sebi nosi sva plovila spora
Zeleni
se Dunav kroz gradove kreće
Od
planine crne sve do crnog mora
Alasima
svojim pruža mnogo sreće
Ko
da jutrom teče nekim voćnim sokom
Dok
ga nežno...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
