Rešila svinja da postane čovek,
Ne želi da živi ovako dovek’,
Dosta joj je ovog svinjskog života,
Kad postane čovek – biće divota.
Želi da bude najlepša u selu,
Obuče sako i košulju belu,
I leptir mašnu preko kragne stavi,
Sunčanice joj već stoje na glavi.
Stavila svinja prst na svoje čelo,
Sviđa joj se novo belo odelo,
Htela bi da to znaju i ostali,
Kako bi i oni ljudi postali.
Uze olovku i papir u ruku,
Pa piše oglas za ovu svoju muku:
„Budite ljudi, drage moje svinje,
Umesto pomija, ješćete dinje.“
Svinjama se sviđa korito puno,
Od svačega ima makar po zrno,
Raznovrsnost hrane njima je važna,
Pomije – dinja, dilema je lažna.
To našu svinju mnogo razočara,
Napuni kofer, uze malo para,
Kupi kartu u pravcu jednom samo,
Da se, više nikad, ne vrati amo.
